Ujedinjene nacije usvojile su 2015. godine Agendu 2030. koja je propisala 17 ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals) fokusiranih na iskorenjivanje siromaštva, zaštitu životne sredine, sprečavanje klimatskih promena, pitanje ekonomskog rasta i druga pitanja od globalnog interesa. Da bi se ciljevi implementirali u nacionalne politike bilo je neophodno pronaći efikasan model koji će obezbediti rezultate u okviru predviđenih rokova. Na nivou Evropske unije, ciljevi održivog razvoja i politike zaštite životne sredine počeli su da diktiraju trendove daljeg razvoja svih ostalih politika i sfera, uključujući i svet kapitala. Do tada standardni način korporativnog finansijskog izveštavanja, u skladu srda novim globalnim prioritetima, zahtevao je da korporacije svoje poslovanje učine društveno odgovornim i transparentnim i u pogledu uticaja poslovanja kompanije na životnu sredinu, poštovanje ljudskih prava, borbu protiv korupcije, strukture u odborima i načina na koji se pristupa zaposlenima. U tom smislu, 2018. godine na snagu je stupila Direktiva o nefinansijskom izveštavanju koja se primenjuje na sve korporacije koje broje preko 500 zaposlenih. Slične ali strože zahteve, propisuje CSRD – Corporate Sustainability Reporting Directive koja je na snagu stupila u januaru 2023.
ESG (Environmental, Social and Governance) sa svoja tri stuba predstavlja model čijom se implementacijom obezbeđuje korporacijama da planiraju i predviđaju rizike svog poslovanja u skladu sa razvijenim načelima zaštite životne sredine i ljudskih prava, a zajednici daju mogućnost šireg uključivanja u procese, odnosno konsultovanja u vezi sa poslovanjem kompanija. Tri stuba pokrivaju brojne oblasti poput obnovljivih izvora energije, klimatskih promena, upravljanja vodama, uslovima rada, uticaja na zajednicu, uključivanje javnosti u donošenje odluka i dr. Vođenjem transparentnih, odgovornih i održivih politika poslovanja, korporacijama se obezbeđuje povoljniji položaj na globalnom i konkurentnom tržištu, koji se ne gradi na račun kršenja prava zajednice. Navedeno nije lak zadatak, zasigurno iziskuje resurse, finansijske i kadrovske i u tom smislu predstavlja izazov.
Na globalnom nivou, već se ulažu ogromni napori kako bi se kreirao model koji može da zadovolji očekivanja odgovornog poslovnog ponašanja vođenog ESG principima, što zahteva razvoj regulative i standardizacije u ovoj oblasti. Evropska unija na temeljan način pristupila je kreiranju budućeg pravnog okvira koji bi trebalo da u narednom periodu uzrokuje i razvoj domaćeg pravnog i poslovnog sistema. Budući standardi biće koncipirani na način da obezbede transparentnost informacija o korporacijama, a posebno o uticajima na životnu sredinu i ljudska prava, o upravljačkoj strukturi i dr, a sve sa ciljem obezbeđivanja i proširivanja odgovornosti korporacije. Akcentovanje ekoloških i društvenih pitanja za cilj ima da upravljanje korporacijama kao potencijalnim najvećim zagađivačima dovede u okvire odgovornog i održivog, u skaldu sa najvišim načelima održivog razvoja i zaštite ljudskih prava.
Advokat Andreja Milošević